Pariz: Grad svetlosti bez ružičastih naočara

Grad koji nije kao ostale prestonice

Na početku ove priče o putovanju u Pariz, želeo bih da preskočim uobičajeni uvod kojim sam započinjao priče o drugim destinacijama. Verujem da svi većinu toga znate pa mi je želja da vam prenesem neke moje utiske. Pariz sam poslednji put posetio 2016. godine pod nesvakidašnjim okolnostima. Jedan od najvećih terorističkih napada u Evropi u poslednjoj deceniji se desio nekoliko dana pred moj put u prestonicu Francuske, pa je atmosfera tokom celog putovanja u Parizu bila neuobičajena i na trenutke napeta. Mere bezbednosti na aerodromu i po gradu su uticale na raspoloženje i navike Parižana i turista tih dana.

Posetio sam mnoge gradove Evrope, gotovo sve prestonice, najpopularnija turistička mesta... Pariz je ipak nešto drugo. Pariz je metropola, grad svetlosti, on je drugačiji. Za mene, Pariz je glavna metropola kontinentalnog dela Zapadne Evrope, dok sam se u Moskvi osećao kao u centru Istoka.

Pariz je skup grad za život (drugi najskuplji u svetu, odmah posle Singapura), tako da ukoliko želite da uživate u njemu trebalo bi da obezbedite i odgovarajući budžet.

Klasici koje svi znaju

Ajfelova kula

Ajfelova kula je simbol Pariza. Fascinantna i elegantna, dominira ovim gradom više od sto godina. Ispod nje ćete naići na desetine ilegalnih doseljenika, koji će pokušati da vam prodaju makete kule u različitim veličinama - od veličine priveska za ključeve do primerka kog se ne bi postidelo ni dvorište najbogatijeg gastosa u selu u istočnoj Srbiji na višegodišnjem radu u Beču. Često se dešava da u ovakvim akcijama nestane nečiji novčanik, aparat ili telefon.

Postoji mogućnost da se popnete na vrh, kako biste uživali u panoramskom pogledu na grad. Red može da se čeka i dva sata, ali nažalost nisam imao tu privilegiju jer je zbog terorističkog napada bilo zatvoreno. Uveče se u određenim terminima pale svetla na kuli, a kada se posmatra iz daljine stiče se utisak da svetluca kao zvezda. Najlepši pogled na Ajfelovu kulu se pruža sa trga Trokadero koji se nalazi u neposrednoj blizini na blagom uzvišenju.

Pogled naviše, ispod same kule.

Luvr i vrt Tiljeri

Luvr je najpoznatiji i najposećeniji muzej u Evropi. Redovi za ulazak mogu da budu i do kilometar dugi. Prosečno se za ulazak čeka do 2 sata, ali kupovina ulaznice preko interneta može malo da skrati čekanje. Takođe, postoje i posebne pogodnosti koje se dodatno naplaćuju, kao što je recimo fast-track, koja omogućava da u muzeju budete u roku od deset minuta. Ukoliko ste ljubitelj umetnosti, računajte da ćete ceo jedan dan tokom putovanja u Parizu odvojiti za posetu Luvru. Ja nisam, ali sam opet proveo više od 3 sata i nisam posetio gotovo polovinu. Pored Luvra se nalazi i veliki park, poznat pod imenom Tuileries Garden, u kom Parižani često provode slobodno vreme. Rašire peškir ili ćebe na travu, druže se i uživaju u kroasanima.

Staklena piramida i palata Luvra, najposećenijeg muzeja u Evropi.

Vrt Tiljeri, gde Parižani provode slobodno vreme na travi.

Muzej Orsaj

Muzej Orsaj je drugi najposećeniji muzej u Parizu, ali nažalost nisam imao prilike da ga posetim. Drugarica, inače veliki fan Van Goga, kaže da joj se Orsaj još više dopada od Luvra zbog određenih delova stalne postavke.

Notr Dam

Katedrala Notr Dam me je neplanirano zainteresovala. Nalazi se na Gradskom ostrvu u Parizu. Iako sam ateista, a viđao sam i mnogo impresivnije građevine, arhitektura Notr Dama mi je bila impozantna. Nekoliko godina posle, u velikom požaru je izgoreo veliki deo nasleđa Notr Dama. U meni se tada probudio prezir, zapravo ne prezir - ali neka vrsta odbojnosti svakako, što se ceo svet utrkivao da pomogne sa donacijama za obnovu Notr Dama, a da su u nekim drugim državama isti ti donatori uništavali nacionalno nasleđe nekih drugih nacija.

Notr Dam na Gradskom ostrvu, nekoliko godina pre velikog požara.

Fasada sa rozetom i gotički detalji koji vas nateraju da podignete pogled.

Vitraži i oslikane skulpture u unutrašnjosti katedrale.

Trijumfalna kapija i Jelisejska polja

Trijumfalna kapija je drugi najprepoznatljiviji simbol Pariza. Očekivao sam da će biti malo grandioznija. Zapravo, više me je fasciniralo što se oko nje nalazi kružni tok u kom se vozi u 6-7 traka! Ona je početak jedne od najpoznatijih avenija u Evropi - Jelisejskih polja, koja se završava trgom Konkord na kom se nalazi poznati Luksorski obelisk ukraden iz Egipta. Urbanistički posmatrano, grad je veoma uređen.

Trg Konkord sa obeliskom iz Luksora, na kraju Jelisejskih polja.

Palais Garnier

Za ljubitelje opere, Palais Garnier je centar Evrope. Lično to nisam, ali znam da kada sam bio u poseti, mogao sam da nabavim ulaznice i za 10€ na zvaničnom veb sajtu. Imajte u vidu i pazite na dres kod. Danas, ne mogu ni da zamislim koje su to cene. Ipak, to je bilo neko drugo vreme. Manje ludo.

Palais Garnier, hram opere.

Les Invalides

Les Invalides je kompleks ustanova posvećen ratovima i odbrani Francuske. Kompleks se sastoji od nekoliko muzeja i spomenika, podignutih u slavu vojske, stradalim i povređenim u nacionalnim ratovima.

Les Invalides, kompleks posvećen ratovima i odbrani Francuske.

Montmartr, Latinska četvrt i Pariz izvan razglednica

Montmartr

Montmartr je umetnička četvrt, smeštena na uzvišenju sa kog se pruža fantastičan pogled na grad. Ovde se nalazi Bazilika Sacre-Coeur koja predstavlja najvišu tačku u gradu posle vrha Ajfelovog tornja. Šetajući ulicama Montmartra, razgledajući slike francuskih umetnika, provlačeći se između žonglera, slušajući šansone u izvedbi uličnih pevača - osetićete se na trenutak kao da ste u drugom vremenu. Da vam nije onog slatkog peciva u rukama, rekli biste da se nalazite u 17. ili 18. veku. Kako se spustite niz stepenice u grad, magija će nestati.

Bazilika Sakre Ker i pogled sa Montmartra na grad.

Slike uličnih umetnika na Montmartru.

Galeries Lafayette

Galeries Lafayette je najprestižnija robna kuća u Parizu. Posećuje se pre svega radi velelepnog, blještavog enterijera. U njoj je bila ogromna gužva, a na kasama su pretežno dominirali turisti sa Istoka.

Blještavi enterijer robne kuće Galeries Lafayette.

Latinska četvrt

Latinska četvrt je možda najlepši deo Pariza. Izolovana je od najposećenijih lokacija pa su i gužve manje nego u drugim delovima grada. Ukoliko budete u prolazu, posetite Luxembourg garden i Pantheon.

Luksemburški vrt i Panteon u Latinskoj četvrti.

Reka Sena

Postoje mnoge pesme i mitovi o reci Seni. Za vreme moje posete, bilo je malo kišovito vreme, pa je možda uticalo da reka Sena izgleda poprilično neprivlačno. Više je ličila na kanal za odvod kišnice nego na motiv iz neke od francuskih ljubavnih pesama. Ukoliko pri sledećoj poseti Parizu vreme bude lepše, verovatno ću otići na čuveno krstarenje Senom.

Sena po kišnom danu, daleko od motiva iz ljubavnih pesama.

Moulin Rouge

Moulin Rouge je sinonim za noćni život Pariza. Bar je tako na papiru. U stvarnosti, pravi Parižani se gnušaju na pomen ove institucije jer smatraju da je postala previše komercijalna i da je izgubila svoju prvobitnu namenu i funkciju, ali nude alternative. Ukoliko želite da posetite Moulin Rouge, računajte da se cena karte za veče kreće 100-500€.

Moulin Rouge, sinonim za noćni život Pariza, bar na papiru.

Pravi Pariz su cvećare i pekare

Pored toliko poznatih i atraktivnih lokacija, ne bih mogao da izdefinišem tačno šta je ili koji je to deo Pariza, ono što se naziva centar grada. Da li je to neki trg, građevina, metro stanica... Možda je cela ta uža zona grada od nekih 5 km ono što možemo nazvati centrom, a možda je ceo Pariz centar jedne regije koju nazivamo Evropa.

Pravi Pariz za mene su cvećare koje se nalaze na oštrim uglovima na ukrštanju dve ulice - slavićete kada naiđete na raskrsnicu pod uglom od 90 stepeni. Pariz su i pekare - odnosno poslastičarnice, gde u svako doba dana možete kupiti vaš omiljeni zalogaj. Ovo je jedna od glavnih navika Parižana u pauzi za ručak na poslu, povratku kući posle napornog dana ili večernjoj šetnji.

Cvećare na uglovima i izlozi poslastičarnica, pravi Pariz.

Druga strana grada svetlosti

Pariz je jedna od najpopularnijih svetskih destinacija. Kao takav, meta je turista iz celoga sveta. Ovoliki broj ljudi doprinosi da se ponekad ne osećate prijatno i da ne možete da doživite grad kako biste želeli. Ali, ovo je neka realnost sa kojom bi se trebalo nositi i uživati koliko je god moguće. Zamislite samo kakav je život stanovnika tih gradova koji se nalaze pred naletom masovnog turizma?!

Pariz je prvi grad u Evropi u kom sam se u nekoliko navrata osetio nebezbedno. Bilo je to noću, u centralnim ulicama, ali i u onima koje spadaju u grupu koju bi trebalo zaobilaziti. Da, postoje i takve u Parizu i naseljene su uglavnom doseljenicima, a kriminal nije retka pojava!

Pariz morate doživeti bar jednom u životu. Drago mi je što sam imao priliku da ga posetim pre velikih migracionih promena. Verujem da od tada Pariz više nije isti. Da Evropa nije ista.