Malo ostrvo, velika sećanja
Letovanje na Skijatosu mi je bilo jedno od prvih u Grčkoj :) I dan-danas, kada mi neko pomene ovo ostrvo, pomislim - VAU! Bilo je to 2011. godine i verujem da je sada stanje na ostrvu verovatno drugačije. U ovom kratkom putopisu ću se osvrnuti na najupečatljivija i objektivna iskustva sa letovanja na Skijatosu. Izvinite unapred za fotografije malo lošijeg kvaliteta nego što ste navikli (ipak je drugačija tehnologija bila tih godina), a zamoliću vas i da se ne smejete (bar ne mnogo) mojoj fakultetskoj faci, setite se samo sebe u ranim dvadesetim :) Pa da krenemo! Skijatos je mali, ima svega 16 km asfaltnog puta, ali i 66 plaža.
Autobusom do Volosa, trajektom do ostrva
Standardno - autobus do Volosa, ukrcavanje na trajekt pa skoro 3 sata plovidbe do ostrva. I tada je trajekt bio veoma skup, pogotovo za prevoz automobila, jer su time (kao i danas) želeli da ograniče broj privatnih vozila na ostrvu.
Vila na plaži Megali Amos
U to vreme, sve naše agencije su radile samo tri vile na celom ostrvu! Dve su bile u centru grada, kod luke, a jedna na izlasku iz grada na plaži Megali Amos. Bio sam smešten u toj na plaži. Dobra odluka, ispostaviće se kasnije, jer je bila pored bus stanice za plaže, a na desetak minuta hoda do centra grada.
Bele kuće, No Name giros i semafor za avione
Brdovito, uske uličice, bele kuće sa krovovima od crepa, No Name giros - kao jedan od najboljih u kojem sam ikada konzumirao holesterol, Marias pizza, večeri u nekom koktel baru na stepenicama... Zapravo su sećanja veoma živa, ali se vidi da su davna :) Turisti na ostrvu - sve Skandinavci i po koji Nemac ili Britanac. Stoga, ovo ostrvo tada uopšte nije bilo pristupačno našim turistima. Čuo sam da se struktura turista dosta promenila poslednjih godina, ali da je ostalo znatno skuplje od ostalih mesta u regiji.
Autobus koji samo prođe pored vas
Za transport po ostrvu sam koristio čuveni bus prevoz. Zašto čuveni? Polazi iz centra grada i vozi do plaže Koukounaries na svakih 20-30 minuta. Postoje stanice na svakoj od plaža pre nje. Ukoliko je popunjen, samo će proći pored vas, a vi ćete čekati sledeći. Lako može da se dogodi da pored vas prođu 2-3, odnosno da čekate i po sat vremena. Imao sam sreće što sam išao krajem sezone (kraj avgusta), pa gužve nisu bile prevelike, ali ne mogu ni da pomislim kakva je situacija za ovaj vid transporta u top sezoni. Do plaža na severozapadu sam išao peške kroz šumu, prašnjavim putevima (moglo i kvadovima).
Plaže na Skijatosu
Posetio sam sve glavne plaže na Skijatosu izuzev Lalarije, na koju nisam mogao da odem jer je tih dana duvao vetar pa brodovi nisu vozili jer ne mogu da pristanu u takvim situacijama. Najlepša među njima je bila Ampelakija, najneobičnija Mandraki, a Banana sa najboljim vajbom. Koukounaries je svakako najpoznatija plaža na ostrvu, a bio je zanimljiv i Vromolimnos, Kanapitsa i Agia Eleni. Posetio sam i Troulos, Elia Beach, Krifi Ammos, Agistros, Megalos Aselinos, Achaldies i plažu Tzaneria. Nije mi se dopala Agia Paraskevi. Moram da priznam da se za pola od ovih nisam mogao setiti imena, ali sam uspeo uz pomoć Google mapa i fotografija. Plažu ispred kuće nisam video nijednom za deset dana. Ono čega se sećam je da je voda tokom mog boravka bila ledena na celom ostrvu.
Dopao mi se Skijatos. Zavoleo sam ga. Radujem mu se nekom sledećom prilikom.