Velenje: 160 metara ispod zemlje u rudniku lignita

Grad Gorenja i rudara

Velenje je šesti grad po veličini u Sloveniji, a poznato je po tome što se u njemu nalazi fabrika Gorenje i veliki rudnik lignita. Meštani u šali kažu da jedna polovina muškog stanovništva radi u rudniku, a druga u poznatoj fabrici bele tehnike.

Razvoj Velenja je započeo krajem XIX veka otvaranjem rudnika, kada je stanovništvo iz cele zemlje, tadašnje Jugoslavije, masovnije krenulo da se doseljava u grad i regiju. Zanimljiva je informacija da je grad promenio ime u Titovo Velenje 1981. godine, nakon smrti Josipa Broza Tita. Dogovor je bio da svaka od republika SFRJ ima jedan grad u čijem će imenu da se nalazi i ime bivšeg doživotnog predsednika.

Izvozni toranj i ulaz u Muzej rudarstva, sa godinom 1888.

160 metara ispod zemlje

Upravo je pomenuti rudnik u Velenju, odnosno njegov muzej, ostavio nezaboravan utisak na mene! Tura u muzeju obuhvata silazak u kopove rudnika na 160 metara ispod površine zemlje. Ovde se detaljno objašnjava današnji proces iskopavanja uglja, ali i kako se to odvijalo pre skoro 140 godina kada je rudnik otvoren. Posetio sam razne muzeje do sada u životu, ali ovo je zaista nešto posebno. I da - nije baš za klaustrofobične. Imao sam napad panike. 160 metara ispod zemlje.

Stari način iskopa i dečak rudar, jer su do 1955. u rudniku radila i deca.

Hodnici rudnika, nekad i danas.

Šta sam naučio u rudniku

• „Sretno!” je rudarski pozdrav svuda u svetu, a 4. decembar je Svetski dan rudara.
• Lift se sa 40 rudara spušta u kopove na dubinu od 400 m, dok je u najdubljem delu rudnika dubina 500 m.
• Do sada je u ovom rudniku iskopano preko 170 miliona tona uglja.
• Rudari generalno nisu vernici, ali veruju u svoju zaštitnicu - Svetu Barbaru.
• Do 1955. godine, u rudniku su aktivno radila i deca! Nisu radili preteške poslove, ali su vodili konje, brojali vagone i radili na ventilatorima koji su obezbeđivali protok vazduha u tunelima.
• Puno reči u rudarskom slengu je iz nemačkog jezika (Nemačka je izgrađena na rudnicima).
• Bergmanov patuljak je mitsko biće rudnika. Njega kada vidite, znate da možete da očekujete ili veliko nalazište ili nesreću sa fatalnim krajem.
• Za 140 godina postojanja rudnika u Velenju, 144 rudara su izgubila život, a poslednja nesreća se dogodila 2003. godine.
• Trećina ukupne proizvodnje električne energije Slovenije dolazi iz termoelektrane koja se snabdeva ugljem iz rudnika u Velenju. Druga trećina se proizvodi u nuklearnoj elektrani Krško, a treća trećina iz obnovljivih izvora (hidroelektrane).
• Rudnik se širi i dan-danas, a svakodnevno se iskopa prosečno po 9 m novih tunela. Procena je da su rezerve uglja još za minimalno 100 godina eksploatacije ovim tempom, ali je najavljeno zatvaranje rudnika u Velenju za 2033. godinu, zbog prelaska na čistije načine dobijanja energije i usaglašavanja sa Zelenim protokolima EU.
• Postoje različita zaduženja u rudnicima i u skladu sa tim različite boje šlemova kako bi se zaposleni lakše raspoznavali. Crveni šlem nosi mehaničar, beli rudar, žuti spasitelj, plavi oni koji se bave ventilacijom prostora, a zeleni transporteri. Najcenjenije zanimanje je merač koji ima ulogu da vrši određene proračune za dalje kopove.
• Ovaj muzej je otvoren 1999. godine i do sada ga je posetilo preko pola miliona ljudi.
• Vrhunac posete: simulacija nesreće u rudniku.

Kapelica Svete Barbare, zaštitnice rudara, i rudarska svlačionica.

Rudarske markice, po kojima se znalo ko je u jami.

Jezera nastala od rudnika

Rudnik je na površini izazvao eroziju tla, što za posledicu ima formiranje nekoliko jezera nadomak grada. Škalsko jezero je dubine 35 m, Velenjsko oko 50 m, a Šoštanjsko preko 90m. Ova jezera su danas glavna rekreativna zona za stanovnike imajući u vidu mnoge sadržaje koji su izgrađeni na obali. Takođe, u letnjim mesecima jezero je glavno kupalište za stanovništvo regije.

Šta još posetiti u Velenju

U ovoj regiji ili dolini, kako je nazivaju lokalci, se vidi uticaj vladavine Habzburgovaca koji su ovim delom Slovenije vladali više vekova sve do priključenja Kraljevini SHS 1918. godine. Zaostavština tog vremena su desetine dvoraca plemićkih porodica koji se nalaze u okolini grada.

Velenjski grad

Velenjski grad je dvorac iznad grada koji je sagrađen pre više od 700 godina, a danas se u njemu nalazi gradski muzej. U njemu su izložene postavke različitih žanrova. Toliko različitih da bih rekao da su nespojive. Meni je bila zanimljiva stalna postavka iz Afrike, skulpture Cirila Cesara i postavka iz doba SFRJ. Sa dvorca se pruža dobar pogled na celu regiju.

Velenjski grad, dvorac star više od 700 godina.

Skulpture Cirila Cesara u muzeju dvorca.

Stalna postavka iz Afrike.

Postavka iz doba SFRJ i pogled sa dvorca na celu regiju.

Titov spomenik

Grad je mali i obiđe se za sat vremena, ali sam čuo da postoji nekoliko hiking staza do okolnih brda - ovog puta nisam imao vremena da šetam. U centru Velenja se nalazi najviši spomenik Josipu Brozu Titu na svetu koji bi trebalo da posluži kao spomenik jednog vremena. Ipak, stekao sam utisak da ga se pojedini ljudi stide ili jednostavno žele da ga zaborave.

Najviši spomenik Josipu Brozu Titu na svetu.

Gde jesti i spavati

Bistro Bianca - preporuka za zanimljivu i autentičnu kuhinju.

Bio sam smešten u hotelu Paka za koji mogu da dam sve preporuke. Ljubazno osoblje, perfektna higijena, moderan minimalistički dizajn i vrhunska hrana.

Obrok u Bistrou Bianca.

Doručak u hotelu Paka.

I savršena večera u istom hotelu.

Kome deluje interesantno Muzej rudarstva, Velenje ima moju opasnu preporuku za kratku posetu.